:::lll0+0Ʀn0:::

Nenad Stevandić (Ujedinjena Srpska) – „Sukob civilizacija“ Semjuel P. Hauntington 
Anton Kasipović , ministar pravde u Vladi RS (SNSD) – „Derviš i smrt“ Meša Selimović 
Ilija Vujičić (Partija ujedinjenih penzionera) – Ekspoze Aleksandra Vučića 
Milenko Savanović, ministar rada u Vladi RS (SP) – Čita Njutna, Ajnštajna, Maksvela, Teslu, Aristotela, Platona, Sokrata, Hegela, Kanta, Rasela i Hajdegera

Milenko Jaćimović (Ujedinjena Srpska) – „Politički marketing: nauka ili vještina“ Borislav Vukojević 
Lejla Rešić, ministar lokalne uprave u Vladi RS (DNS) – Sve ono što ne stigne tokom godine.
Zdravko Krsmanović (Narodni demokratski pokret) – „Islednik“ Dragan Velikić 
Slaviša Marković (PDP) – „Mermerne istine o Bosni “ Radovan Karadžić 
Petar Đokić, ministar industrije u Vladi RS (SP) – „Inferno“ Den Braun 
Šemsudin Mehmedović (SDA) – “Jerej” Amir Brka 
Dragan Čavić (Narodni demokratski pokret) – “Samoubistvo” Mark Aldanov, “Ekatarina velika” Rorbert Mesi 
Milanko Mihajlica (Srpska radikalna stranka RS) – “Kainov ožiljak” Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković 
Igor Radojičić (SNSD) – “Grad zvani Armagedon” K. K. Hamfriz, “Džingis-kan - Gospodar luka i strele” Kon Igulden
Vukota Govedarica (SDS) – "Pismo papi" Dragan R. Kovač, "Andrić pored nas" Aleksandar S. Savić, "Via Romana" Vuk Drašković
Novo Grujić (DNS) – "Blago cara Radovana" Jovan Dučić 
Miroslav Brčkalo (PDP) – "Kakve su ti misli takav ti je život” otac Tadej 
Nebojša Vukanović (Stranka za pravdu i red) - "Istorija Dubrovačke republike" 
Dane Malešević, ministar prosvjete i kulture u Vladi RS (DNS) - "Sabrana djela Svetog vladike Nikolaja" 
Damir Mašić (SDP) – "Žive rane" Entoni Kidis 
Aleksandra Pandurević (SDS) – "Nulti broj" Umberto Eko ,"Ruka anđela" Željko Pržulj, "KIsindžer: 1923-1968. - Idealista" Nil Ferguson, "Via Romana" Vuk Drašković, “Kainov ožiljak” Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković.

Ako strip ima dobre preporuke, predznak NOIR u opisu radnje + više od 100 stranica – uzmem lagano bločić za pisanje, hemijsku olovku i krenem sa čitanjem. Dok čitam, ispišem ja tu sve i svašta:  1.Gregori Marč je advokat, sumnja da ga vara žena.  2. Alfred Tvix je pomoćnik Morisa Motona, došao je u stan na nahrani mačku. Laže.  3. Šta je Finegan???  Finegan je kafana konju jedan, tamo su se svi sastajali. 4. Šarlota EVIL BITCH Moton je u priči k’o fol glavna (sumnjiva je do zla boga), Moris joj je otac (debeli sa brkovima), vjerenik se zove Berni Kudes. Ubijen je, ili se ubio (treba ga podebljati).

Znam šta mislite, debilizam najširih razmjera. Jebi ga, tako mi lakše. A opet mnogo toga govori: ako uzmem olovku - to znači da je nešto vrijedno čitanja. Za “Briten i Brulajtli” ispisao sam cijela četiri lista. Sve sitno da ne može sitnije. Moglo je još stati ali dobro – na kraju sam uspio da povežem sve. Zaokruženi likovi, strelice koje spajaju neke od njih a, po uglovima, ispisana imena potencijalnih ubica. Nije bio batler by the way, ali opet, do pred sam kraj, nisam uspio da pogodim ko je bad guy. Krivac je Hana Beri. Na klapnama Omnibusovog izdanja piše da je počela rad na stripu još dok je studirala na fakultetu za ilustraciju. Kad je objavljen imala je 25 godina. Trenutno živi, kako piše u tekstu, u Brajtonu u Engleskoj - u gradu pored mora  koji izgleda veoma depresivno kada pada kiša. Padala je i u njenom prvencu, gotovo na svakoj stranici. Ne znam da li je autor pokušao da predstavi depresiju rodnog mjesta ili "svako malo kišne" Engleske ali - to je uspjela, htjela ne htjela. Nisu to samo kišne kapi iz gornjeg rakursa, kupila me sa crnim podočnjacima glavnog baje detektiva, veličine otprilike kao balončići u koje je tu i tamo ubacivala tekst. Realno, koliko možeš biti depresivan od nula do faze u kojoj, dok razmišljaš o zamršenom slučaju, pričaš sa kesicom čaja. Da, upravo ta kesica čaja kod Hane ima ime i prezime. Zove se Stjuart Brulajtli i drugi je najvažniji karakter u priči. Sjebani detektiv Fernandez Briten je prvi. Priča sa kesicom, koja je svojevrsni pandan Pinokijevom cvrčku Džiminiju. Od njega konstantno traži savjete a, u stvari, preispituje samog sebe. Pogriješili ste ako ste mislili da ćete ovdje pronaći Hemfri Bogart alike opasnog lika – Briten je negova sušta suprotnost. Već u prvoj tabli vidi se njegova auto-destruktivna priroda. Izjeda ga jer je jadničak posvetio život ljubomornim muževima i prevarenim ženama. “Srcolomac”, kako su ga zbog posla prozvali, životari i preko one stvari rješava svaki ubogi slučaj koji mu dođe pod ruku. Profesionalac do kraja, bez obzira na ko zna kakve duhove koje vuče iz prošlosti. Onaj u kesici čaja je najiskreniji i bar pristaje priča sa njim. I perverzan je ju ju.

“Briten i Brulajtli” nije samo noir strip. Autor se poigrava sa žanrom ubacujući, tu i tamo, humorističke elemente kako bi sumornu radnju bar na trenutke umotala u celofan. Vizuelno, Berin prvenac vuče na strip školu Francuske i Belgije, što je netipično za britanske stripadžije odrasle na Sudiji Dredu. U Francuskoj je stekao i najveću popularnost pa je 2010. izabran da bude dio zvanične selekcije na festivalu u Angulemu. Strip je crtan dvije godine, u tehnici ručno bojenog akvarela i gvaša, uz minimalnu kompjutersku obradu. Mogu samo da slinim i zamišljam koliko dobro izgledaju originalne table. Nadam se da će Omnibus prevesti i preostala dva stripa ovog autora. Jer skidati sken preko neta je skrnavljenje za oči, bar kad je ova ljepota u pitanju.  

                                               

Probudilo me urlanje. Mora da nas opet klinci iz komšiluka zajebavaju, pozvone pa šmugnu iza ugla. Jebo ih pas, čak smo i njima postali šprdnja. Ispod broja sedam na ulazu, najhrabriji od njih, kredom je ispisao DREKAVAC. Prije toga bilo je BABA ROGA ili TOZA VAMPIR, ne mogu više da se sjetim. Čim brko obriše, ti mali đavoli se vrate i napišu ime nekog novog čudovišta. Ali recite mi iskreno, ko još vjeruje u ale i bauke? Ta djeca sigurno ne. Pa još da iskešira lovu kako bi mu neko istraživao po tavanu, zavirivao pod tepih? Ma daj. Brko je i na tu temu napravio seriju viceva. Kaže, može da stane u knjigu. Džepno izdanje. Kontam, više će da zaradi nego da bude pomoćnik jednoj propalici kao što sam ja. Od mene nema vajde, a ni plate. Opet urla. Kažem vam, klijent sigurno nije. Probao sam čak i fejzbuk, majke mi. Organizovao sam parti u stanu, sve da bih nekako popularizovao profesiju. Ono kao postaš ivent, šeruješ svima poziv tipa “Obucite se u vaše omiljeno čudovište” i čekaš da dođu potencijalne mušterije. Neki lik pojavio se sa maskom Dejvida Kameruna. Pa jebo te bog, da li je ovdje iko odrastao na Frankeštajnu, ili bar Dartu Vejderu? Na kraju su mi sjebali lutke, polupali galiju i razbili tri prozora. Za šta se ja borim u životu? Za 50 funti na dan plus troškovi? Jebeš ti to sve. “Šefe, opet zvoni. Da ti bacim pištolj?” Kontam da brku istjeram napolje. Dosadio je, ponavlja se. Zapinjemo jedan za drugog kad u stan dovedem žensku. Mislim da brko zapravo nikada nije ni vjerovao u natpirodno. Realno, onaj ko voli komediju ne može da voli horor. Urlanje je dobilo neki čudan ritam. Stane dvije sekunde pa zaurla pet, i tako u krug. Mora da je invazija zombija napolju, nema druge. Pa raja traži profesionalca. Neočekivanu silu koja iznenada ustaje iz kreveta i rješava stvar. Možeš misliti. Gledam u ROCKY HORROR poster okačen na zidu. U vrijeme kad sam otkrio film, prvi i jedini put sam se osjetio ponosnim što radim to što radim. Da sam tada pio, kao što nisam, nazdravio bih Timu Kjuriju i njegovoj grotesknoj ekipi što su me podsjetili da čudovišta ipak postoje. Na groblju, u šumi, u ogledalu. Urlajuće zvono vraća me u stvarnost. U pauzama čujem kako cimer štrica brkove u kupatilu. Ponavlja u ogledalo viceve još iz vremena kad smo od mog starog bježali u zori živih mrtvaca. “Evo me, evo me!” U hodniku zapinjem za mumiju, dočekuje me Bela Lugoši sa kandžama dobrodošlice. Otvaram vrata gotovo u isto vrijeme kad Morgana po šesti put pritiska urlajuće zvono. “Zdravo Dilane.” Nije zorinjak, i dalje se ložim na moju majku.