:::lll0+0Ʀn0:::

Ako strip ima dobre preporuke, predznak NOIR u opisu radnje + više od 100 stranica – uzmem lagano bločić za pisanje, hemijsku olovku i krenem sa čitanjem. Dok čitam, ispišem ja tu sve i svašta:  1.Gregori Marč je advokat, sumnja da ga vara žena.  2. Alfred Tvix je pomoćnik Morisa Motona, došao je u stan na nahrani mačku. Laže.  3. Šta je Finegan???  Finegan je kafana konju jedan, tamo su se svi sastajali. 4. Šarlota EVIL BITCH Moton je u priči k’o fol glavna (sumnjiva je do zla boga), Moris joj je otac (debeli sa brkovima), vjerenik se zove Berni Kudes. Ubijen je, ili se ubio (treba ga podebljati).

Znam šta mislite, debilizam najširih razmjera. Jebi ga, tako mi lakše. A opet mnogo toga govori: ako uzmem olovku - to znači da je nešto vrijedno čitanja. Za “Briten i Brulajtli” ispisao sam cijela četiri lista. Sve sitno da ne može sitnije. Moglo je još stati ali dobro – na kraju sam uspio da povežem sve. Zaokruženi likovi, strelice koje spajaju neke od njih a, po uglovima, ispisana imena potencijalnih ubica. Nije bio batler by the way, ali opet, do pred sam kraj, nisam uspio da pogodim ko je bad guy. Krivac je Hana Beri. Na klapnama Omnibusovog izdanja piše da je počela rad na stripu još dok je studirala na fakultetu za ilustraciju. Kad je objavljen imala je 25 godina. Trenutno živi, kako piše u tekstu, u Brajtonu u Engleskoj - u gradu pored mora  koji izgleda veoma depresivno kada pada kiša. Padala je i u njenom prvencu, gotovo na svakoj stranici. Ne znam da li je autor pokušao da predstavi depresiju rodnog mjesta ili "svako malo kišne" Engleske ali - to je uspjela, htjela ne htjela. Nisu to samo kišne kapi iz gornjeg rakursa, kupila me sa crnim podočnjacima glavnog baje detektiva, veličine otprilike kao balončići u koje je tu i tamo ubacivala tekst. Realno, koliko možeš biti depresivan od nula do faze u kojoj, dok razmišljaš o zamršenom slučaju, pričaš sa kesicom čaja. Da, upravo ta kesica čaja kod Hane ima ime i prezime. Zove se Stjuart Brulajtli i drugi je najvažniji karakter u priči. Sjebani detektiv Fernandez Briten je prvi. Priča sa kesicom, koja je svojevrsni pandan Pinokijevom cvrčku Džiminiju. Od njega konstantno traži savjete a, u stvari, preispituje samog sebe. Pogriješili ste ako ste mislili da ćete ovdje pronaći Hemfri Bogart alike opasnog lika – Briten je negova sušta suprotnost. Već u prvoj tabli vidi se njegova auto-destruktivna priroda. Izjeda ga jer je jadničak posvetio život ljubomornim muževima i prevarenim ženama. “Srcolomac”, kako su ga zbog posla prozvali, životari i preko one stvari rješava svaki ubogi slučaj koji mu dođe pod ruku. Profesionalac do kraja, bez obzira na ko zna kakve duhove koje vuče iz prošlosti. Onaj u kesici čaja je najiskreniji i bar pristaje priča sa njim. I perverzan je ju ju.

“Briten i Brulajtli” nije samo noir strip. Autor se poigrava sa žanrom ubacujući, tu i tamo, humorističke elemente kako bi sumornu radnju bar na trenutke umotala u celofan. Vizuelno, Berin prvenac vuče na strip školu Francuske i Belgije, što je netipično za britanske stripadžije odrasle na Sudiji Dredu. U Francuskoj je stekao i najveću popularnost pa je 2010. izabran da bude dio zvanične selekcije na festivalu u Angulemu. Strip je crtan dvije godine, u tehnici ručno bojenog akvarela i gvaša, uz minimalnu kompjutersku obradu. Mogu samo da slinim i zamišljam koliko dobro izgledaju originalne table. Nadam se da će Omnibus prevesti i preostala dva stripa ovog autora. Jer skidati sken preko neta je skrnavljenje za oči, bar kad je ova ljepota u pitanju.